VIDOVDAN
Performans VIDOVDAN otpočeo je dana 28.06.2012. godine na Vidovdan. Uzimajući u obzir aktuelne društvene tokove, pridodajemo i nove konotacije, zadržavajući originalne reči složenice. Stavljajući Vidovdan u novi kontekst, proširujemo značenje pojma i na DAN KADA SE NEŠTO VIDI – DAN VIDLJIVOSTI.
Obzirom na sve veću pokrivenost grada kamerama za nadzor, vidljivost postaje činjenica svakodnevnog života. Tehnika omogućava da se priključimo tim kamerama, da osmatramo većinu lokacija u gradu, ali i da rezultate tog posmatranja zabeležimo i sačuvamo. Fotografije koje prate performans nastale su upravo fotografisanjem javnih prostora priključivanjem kamerama za nadzor, zajedno sa fotografijama iz fotoaparata kojima se dokumentuje proces fotografisanja. Članovi grupe UMETNIK* odlučuju da kroz novi medij fotografišu sebe dok izvode performans. Svesni fiksirane kamere iznad grada, prilagođavaju se prethodno određenom kadru i rakursu, gde ipak ima mesta za izbor trenutka fotografisanja. Intervencija u vidu strelice kao dodatnom upućivanju na sebe, omogućava lakše sagledavanje u nepreglednoj i neselektivnoj vidljivosti. Da li to što kamere omogućavaju vidljivost zaista doprinosi vidljivosti, i kome doprinosi? Strelica je usmerena tako da signalizuje članove grupe UMETNIK*, dok kamera pokazuje položaj i prostor koji Umetnik danas zauzima. Ukazivanjem na mesto Umetnika postavlja se pitanje njegove vidljivosti – da li se on vidi i da li se može videti bez dodatnih obeležja koja ukazuju na njegov status. Preispitivanje statusa i uloge Umetnika dodatno se potencira samoinicijativnim fotografisanjem bez mogućnosti uticaja na izgled fotografije u smislu tehničkih mogućnosti kamere za nadzor, što rezultira fotografijom koja oslikava kako Umetnik izgleda u javnosti.
Obzirom na sve veću pokrivenost grada kamerama za nadzor, vidljivost postaje činjenica svakodnevnog života. Tehnika omogućava da se priključimo tim kamerama, da osmatramo većinu lokacija u gradu, ali i da rezultate tog posmatranja zabeležimo i sačuvamo. Fotografije koje prate performans nastale su upravo fotografisanjem javnih prostora priključivanjem kamerama za nadzor, zajedno sa fotografijama iz fotoaparata kojima se dokumentuje proces fotografisanja. Članovi grupe UMETNIK* odlučuju da kroz novi medij fotografišu sebe dok izvode performans. Svesni fiksirane kamere iznad grada, prilagođavaju se prethodno određenom kadru i rakursu, gde ipak ima mesta za izbor trenutka fotografisanja. Intervencija u vidu strelice kao dodatnom upućivanju na sebe, omogućava lakše sagledavanje u nepreglednoj i neselektivnoj vidljivosti. Da li to što kamere omogućavaju vidljivost zaista doprinosi vidljivosti, i kome doprinosi? Strelica je usmerena tako da signalizuje članove grupe UMETNIK*, dok kamera pokazuje položaj i prostor koji Umetnik danas zauzima. Ukazivanjem na mesto Umetnika postavlja se pitanje njegove vidljivosti – da li se on vidi i da li se može videti bez dodatnih obeležja koja ukazuju na njegov status. Preispitivanje statusa i uloge Umetnika dodatno se potencira samoinicijativnim fotografisanjem bez mogućnosti uticaja na izgled fotografije u smislu tehničkih mogućnosti kamere za nadzor, što rezultira fotografijom koja oslikava kako Umetnik izgleda u javnosti.
